Pas, lanac i poštar


Da je svako od nas kovač svoje sreće, video sam na primeru prijatelja koji je kupio kuću u reprezentativnom niškom naselju. Prvi put kada smo se videli nakon njegovog useljenja, počeo je sa oduševljenjem da mi priča svoje utiske. Ključan moment je razgovor od pre desetak godina od reči do reči:
– Oćeš da te povezem kući? Upadaj.
Otvorim vrata i vidim na suvezačevom sedištu kao podlaktica debeo lanac. Prijatelj reče:
– Spusti ga dole u noge, to je za psa.
– Nisam znao da imaš psa – kažem sedajući.
– I nemam.
– Nemaš?
– Nikad nisam imao.
– A lanac ti za psa?
– Da, i to za velikog.
– Ajmo iz početka.
– Ajmo.
– Lanac ti je za psa koga nemaš?
– Tako je.
– Objasni.
– Nema tu velike pameti. Klinci kad idu na obližnji bazen,vataju prečicu preko mog dvorišta. Ja sam odlučio da ih u tome sprečim. Napravio sam kućicu, sad ću da ubacim ovaj lanac…
– I misliš da će sve biti u redu?
– Ma ne sekiraj se…

Prođe par meseci, ponovo se sretnemo. Pitam ga kako mu je sada sa virtuelnim psom:

– Jedan sam problem izlečio ali sam drugi porodio. Deca mi više ne preskaču ogradu i ne gaze travu ali poštara za živu glavu ne mogu da uteram u dvorište. Stane na kapiju i dere se dok ne izađemo.Kumimo, molimo da uđe – nema teorije. Plaši ga kuče.
– Koje sad kuče?
– Ono što ga nemam.
– Pa jesi li mu rekao da tu nema psa?
– Ne veruje. Kaže ako nema psa šta će onoliki lanac.
Pogleda me prijatelj zabrinuto, huknu u prazno i prošaputa:
– Ću poludim načisto!

the postman runs from the dangerous dog

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s