Niš, moj grad (2.deo)


Ne postoje ljudi kao što su Nišlije. Mogu da nemaju ama baš ništa zajedničko ali, kada se sretnu negde “ u belom svetu“, ne mogu da se izljube i odmah su rod najrođeniji.( Ovde treba napomenuti da za Nišliju, kao i svakog drugog južnjaka, “ beli svet“ i “tuđina“ počinju u Beogradu). To je tako dok se ne vrate u Niš, onda se budi onaj zadrti Nišlija u njima i spremni su da jedan drugom svašta urade. Po ovom primeru se vidi da su Nišlije tipični Srbi.

Moj grad Niš je lakše voleti iz sećanja nego ga živeti. U sećanjima Nišlija su i dalje veličine i urbane legende koje još uvek žive u pričama i različitim anegdotama koje se ciklično obnavljaju. Zaljubljeni u ono što smo bili, mi Nišlije se teško privikavamo na sadašnjost. Tako živimo mešu javom i međ snom…

Moj grad Niš je lako zavoleti. Šarmantan je, pitak, na prvu loptu osvaja onoga ko prvi put dođe u njega. Drugi i treći pogled su već problem: to je onaj deo kada se šarmirani trgne i spazi da Nišlije malo vode računa o svom gradu a samim tim i o samima sebi. Niš ume da bude ogromna ljubav i još veće razočaranje, kako se kome zalomi. Jedno je sigurno: naučen je da čeka.

U mom gradu Nišu svako misli da može da se ponaša kao da mu je amanetom ostavljen. Niš strpljivo čeka onaj tren kada će Prvi Nišlija, poput dobrog jahača, moći da zategne dizgine i krene u jedinom mogućem pravcu…

1000px-Panorama_Niša

Advertisements

3 thoughts on “Niš, moj grad (2.deo)

  1. Postovani !

    Da , da , bas tako , kako se kome zalomi , dopada mi se Vas tekst . Srdacan pozdrav !

    ned, 04. mar 2018. 23:10 NEBOJSA OZIMIC je napisao/la:

    > pytagora62 posted: „Ne postoje ljudi kao što su Nišlije. Mogu da nemaju > ama baš ništa zajedničko ali, kada se sretnu negde “ u belom svetu“, ne > mogu da se izljube i odmah su rod najrođeniji.( Ovde treba napomenuti da za > Nišliju, kao i svakog drugog južnjaka, “ beli svet““ >

    Свиђа ми се

  2. Za nišliju , tuđina počinje kada zapusti ulicu u kojoj živi .To je njegova medja , kada zapusti prostor svoje ulice ,prekorači medju , oseća se strancem u nekom drugom prostoru . A kada ode u neku drugu zemlju i sretne rod rodjeni , izljube se kao da su od jedne majke . I jesu , jer njihova majka je Srbija . I to je čudovito , u takvom susretu je ugradjeno toliko ljubavi prema SRBIJI, majci našoj . Dali mi SRBI , imamo to ugradjeno u genima da se osečmo srečni kada smo u svojoj ulici u svom ogradjenom prostoru , kada nismo u belom svetu . Zato i postoji izreka SVUDA PROĐI ;ALI KUĆI DOĐI

    Свиђа ми се

  3. Повратни пинг: Niš, moj grad (3.deo) – NEBOJSA OZIMIC

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s