NA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG 1999


NEBOJSA OZIMIC

Svakog 12. maja podelim ovu belešku, zbog sebe i drugih. Da ne zaboravimo,da se toga prisećamo dok smo živi zato što svaka priča nastaje onda kada joj je vreme i zaboravlja onda kada nikome nije važna.

Sada već punoletno davnog maja 1999, dok sam bio u Sabornoj crkvi i čekao paroha da preseče kolač, oglasile su se “šizele“. Dovoljno iskustva imamo sa ovim signalom da znamo da što pre treba da se sklonimo. Saznanje da smo u Sagornom hramu koga su ovi isti bombardovali 1944. uliva blagu nelagodnost. Ali, Sveti Vasilije Ostroški je i mrdanja iz crkve nema. Moj paroh otac Dušan Stevanović,namiče na nos naočari, uzima kolač i mrmlja:
– Kakvi su nekrsti,još će i da bombarduju na Svetog Vasilija!
– Će pomogne Sveti – kaže jedna sitna, zabrađena baka glasom koji kao da odbacuje svaku, pa i najmanju mogućnost da nešto loše danas može da se…

View original post 295 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s