B.Nušić: Autobiografija (traženje posla)


Zakucao sam jednog dana na državna vrata. Dočekao me je, u ime države, čovek sa obezbeđenim godinama službe i podvaljkom koji je kao državno sisanče stekao. Podneo sam moju diplomu, i on baci nemaran pogled na nju, pa pošto me odmeri reče:

– Nema potrebe. Imamo dovoljno činovnika!

Vratih se očajan, ali mi rekoše, što do tada nisam znao, da na državi ima nekoliko vrata, a ne samo jedna kao što sam ja do tada mislio. Zaredah na sva vrata redom i svud zatekoh ljude sa obezbeđenim godinama službe i sa obezbeđenim podvaljkom, i svud ti ljudi nemarno zaviriše u moju diplomu i svud mi rekoše:

– Nema potrebe. Imamo dovoljno činovnika!

Razočaran, ja se setih opet iskustva, te pođoh njemu:

– Država me neće!

– Kucao si?

– Jesam!

– Na sva vrata?

– Na sva!

– Pa šta vele?

– Ništa. Ja imam utisak kao da im ova diploma smeta.

– Možda, vrlo je moguće! – učini iskustvo kao razmišljajući o nečem. – Odista, zaboravio sam reći da bi to mogla biti smetnja. Pismenost kod države ne predstavlja najveću vrednost; naprotiv, nepismenost je vrlo cenjena. Univerzitetska je diploma najveći luksuz u Srbiji. Nego, pođi ti opet na ista vrata, ali poslušaj me: krij kao zmija noge da si svršio univerzitet. Reci da si nepismen, da si samo omirisao neku školu, i videćeš, svud će te lepo dočekati, svud prihvatiti, svud ponuditi.

Ohrabren ovom nadom, ja strpah univerzitetsku diplomu u postavu od kaputa i zakucah opet na državna vrata.

– Gospodine načelniče, – počeh vrlo obazrivo, kako čovek sa obezbeđenim državnim podvaljkom i godinama službe ne bi ni iz jedne jedine reči naslutio da sam svršio univerzitet – došao sam da vas zamolim za službu.

– Šta si svršio?

– Pa… nekih četiri razreda gimnazije, ali nisam položio ispit.

– A jesi li pismen?

– Nisam baš kako treba, ali poučiću se!

– Sasvim, sasvim! – odgovori načelnik. – Ako budeš vredan, poučićeš se. Eto, ja sam svršio dva razreda gimnazije, pa šta mi fali.

I tako dobih prvu neukaznu službu, u kojoj sam se svojski starao da ispoljim što više nepismenosti, što mi je obezbeđivalo sjajnu karijeru. Tu bi karijeru ja odista i napravio da moje kolege, činovnici, ne prokljuvale odnekud, da sam svršio univerzitet i denunciraše me kod pretpostavljenih. Pretpostavljeni me odmah uzeše toga radi na zub, načelnik čak reče da sam ja falsifikator koji univerzitetsku svedodžbu prepravlja u svedodžbu četvrtog razreda gimnazije; počeše me proganjati i najzad izagnaše.
nusic

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s