Ljubavno pismo na jednoga Vranjanca


Draga moja neprežaljena Marijke, muka me je naterala da ti napišem ovoj pismo s´s iskreni reči.Uzedo plajvaz , zaoštri ga na bičkiju, lizna ga a iz srce i iz glavu potekoše osećanja kroz plajvaz pravo na ovuj artiju, malko je doduše mrsna artija jer bo tatkomi u njuma mota doručak, kad podje na rabotu.Kad jutre ne nadje artiju ima kuću na glavu da obrne. Ali ja sam gu eve žrtvovaja za tebe, da ti iskažem moja duboka osećanja, a počistu artiju u kuću nemamo.

Eve , nešto me štrecna prs na desnu nogu , onoj malecko pršce, pa se seti kako smo prošlu nedelju bili na komšisku svadbu, pa k`d me ti nagazi s´s štiklu na onoj malecko pršce na koje vec nekolko godine imam kurje oko, svitke mi podjoše na oči , a ono prosto mi beše milo, što me nagazi. Da beše neki drugi, utepaja bi ga kako kuče u lojze, al ti me t`koj nežno otpasa, da sam posle tri d`na krivija, ja krivim a ono milo mi , a i pršce neje više kako je nekad bilo, nadulo se kao burilo pa čuvaj Bože, ne mogu ni cipelu da obujem, kao i ono ti se raduje.

Ne znam zašto jucče ne dodje u Trandafilsku bašču, kako sam ti poručija, pa da izedemo zajedno lubenicu što sam gu njeknja ukraja na pijac, ako i jutre ne dodješ moram sam da gu izedem, jerbo će skape, a zašto posle na primer pretrpe onolki stra dok sam gu kraja da ide u provaliju a voleja sam da dodješ i ti, da ti otkršim najbolji ražnj, pa kad gu zacapamo a voda ni teci niz bradu, iijjjjj.

Trebala si mori da dodješ Marijke, ovakoj tužno mi beše bez tebe , dok sam te čekaja, dremaja sam k´ako buva na kuče, obesija sam bija ulj kako star pet`l, pa gledam u mesec a on se iscerija na mene, pa mi doodeše da ga tresnem da mu svitke iskočiv, ko na mene k`d me ti s`s štiklu nagazi na kurje oko,mislim na onaj malecak prs, pa se seti što mi je mesec kriv što ja imam npr. kurje oko . Seti se na naš sastanak od prošli put, mesec ti beše osvetlija lice i grudi a ja te od radost cuvna u obraz a ono puče k`ko flasa od kiselu vodu, k`d se otvara onakoj pa `k. A ti uštrepta kako magarica u trnje a obrazi ti rustiv crveni kako bulke u žito.

E moja Marijke, mori Marijke mnogo ti me seksualno utepuješ ti mene, dodji mori jutre da nemaš oči, što si takva, ja znam da je tatko ti ljut na mene, pa kad prodje pokraj mene izbulji oči kako žaba u palamudu a što sam ja kriv, na primer što on neje mogja da proda vašu krivu kobilu na pijac. Marijke mnogo si mi falična cel noc mislim na tebe, pa odim po kuću kako samovila, pre neku noć ili d`n takoj šetam po kuću a ono t`mnina pa k`d se spna od tronošku sve sam nos ogruljija od zid a na oko ovolika m`snica. Majka mi je dva d`na turala na oko i na nos kromid da izvuče utepotinu, lego t`koj sas kromid pa se mislim majku mu što ti je ljubav, čovek može glavu da izgubi, ali ne mi je bilo žal. Ima mnogo toj još da ti kazujem, moje ljubavne muke što ne može na ovuj artiju da stanev, da nemaš oči dodji jutre na naše staro mesto u Trandafisku bašču.

Kad se kuče uz drvo kačuje povuci ga za rep pa ako pocne da vije toj ti moje srce kroz kuceško vijenje ljubav porucuje. Tvoj zauvek i zanavek NIKODIJA!

Eh što ti je ljubav,od ovakvu ljubav i konj lipcuje a ne covek.

Ps:citaj što pol`k mozeš
(autor nepoznat. Tekst preuzet sa https://forum.krstarica.com/showthread.php/34423-Ajd-nesto-na-VRANJANSKOM)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s