Večeras se osećam grčki


Večeras sam u mislima otišao u Solun. Smestio sam se u stolicu kafića na Aristotelovom trgu (od mora drugi s desne strane),mirišem vazduh zasićen solju a na mahove jači vetar donosi teške mirise luke. Voda Solunskog zaliva ljeska se tu predamnom i nedostaje još samo Mi mouthi monis mathia mous da počnem sa otopljavanjem

Sedenje na vodi sam naučio na drugom delu Soluna, kod Nea Mihanjone a na Aristotelovom trgu se uverio da u svakom Srbinu čuči neki Borivoje Šurdilović koji u potaji uzdiše za Grčkom, morem, maslinama…

Večeras se osećam grčki. Večeras će sećanja da me potope dok se budem prisećao svega onoga što me veže za ovaj lepi grad za kojim ovih godina nešto mnogo i ne tugujem. Onaj Borivoje Šurdilović u meni ne dozvoljava da osetim da mi glavni grad Tesalije nedostaje…

Večeras se zaista osećam grčki.

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s