Kad dođe vikend


NEBOJSA OZIMIC

Opšte je poznata činjenica da se petkom radi do 13 sati, ostalo radno vreme je uglavnom rezervisano za bežaniju. Sve to usled pokušaja da što više iskoristimo prvi, uvodni deo vikenda – petak popodne. Petkom uveče, ranije smo govorili, kaubojci silaze u grad i počinje pravi zalet za ceo vikend. Uglavnom padaju prvi dogovori za subotu i nedelju i nekako to dođe glavna svrha petka.

U poslednje vreme subota, dan koji sam inače uvek voleo i radovao mu se, postala je dan koji se baš čeka. Toga dana Vojkan i ja idemo na pecanje, retko kada komentarišući bilo šta izvan predmeta našeg zanimanja – malih šištavaca koje Žozefina i Klementina željno iščekuju. I taj zen deo dana, prekidan povremenim uzvicima tipa “ A meni? Moja li su usta rutava?“ ili “I šta kažeš, nema riba,a?“, “Dakle,ovo je ribocid!“, meni predstavlja najlepši deo dana. To vreme koje provedemo na reci zavirujući…

View original post 118 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s