Vidi ovako: možda ti padne na pamet da me voliš, ko zna.
I popustiš nekako pred tom mišlju.
I dopustiš da emocije rasture sive ćelije.
Odmah da se razumemo:
za to nisam kriv.
Ni za tvoje uzdahe i pogled u daljinu
u nekoj mračnoj sobi,
ni za uzlupalo srce, nesređene misli
i suze koje će kad-tad poteći.
Da odmah sve konkretizujemo,
da nas glava ne boli posle….
