Ekskluzivno: Pesma koja je produžila život Dušku Trifunoviću


NEBOJSA OZIMIC

Te neke davne 2005.godine imao sam čast i zadovoljstvo da budem domaćin Književne kolonije Sićevo ( što je manje važno) i da, pored drugih vrsnih književnika, upoznam Velikog Čoveka Duška Trifunovića. Veliki pesnik je te godine dobio nagradu kolonije Mikina čaša i pojavio se već ozbiljno narušenog zdravlja. Naravno, odmah je dospeo u centar interesovanja svih koji su dolazili na koloniju.

Tog dana sam ugrabio trenutak da sednem i popričam sa njim. Pričali smo o komponovanim pesmama, koliko mu je dobra a koliko zla nanelo pisanje tekstova za Bijelo dugme. Kada sam mu ispričao utiske mog prijatelja Dušana Arsenijevića, autora brojnih tekstova grupe Kerber, dok je slušao svoje stihove i gledao sto hiljada ljudi na Trgu Republike, Veliki Duško se odmah saglasio:

– Pametan čoek taj moj imenjak. To što pišeš te diže, može da te ubije ali i vaskrsne. Eto ja rešio bio da se ubijem…
–…

View original post 210 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s