Skoro je neko na Fejsbuku pisao o tome kako nije dozvoljeno fotografisanje kasarne u kojoj je odsela Vlada Srbije. To me podseti na priču čoveka kome jednom mesečno na četrdeset minuta poveravam glavu: tačno radi se o mom frizeru Nešku. Priča kako je , posle duuugog vremena, otišao u Beograd rešen da napokon vidi i snimi sve foto aparatom, za uspomenu.
Zapeo tako on po Beogradu kad, vidi, baš lepa zgrada.Onako starinska, dostojanstvena. Taman je ispucao par fotografija kad evo, iz kućice izlazi policajac i dovikuje mu:
– Šta to radiš?
– Fotografišem.
– To te i pitam, zašto fotografišeš?
– Lepa zgrada…
Tu mu policajac zatraži dokumenta pa će:
– Pa ti baš lepa zgrada Specijalnog suda?!
– Nisam znao…
– ‘Ajde nastavi dalje.
Dok se udaljavao, čuo je kako uniformisano lice preko one bubice saopštava kolegi:
– Fotograf…
Hodao je dovoljno dugo da se odmakne od zgrade i…
Погледај оригинални чланак 161 more words
NEBOJSA OZIMIC 