LOŠ DAN ZA UMIRANJE…


NEBOJSA OZIMIC

…Umirao sam na podu, u nemogućnosti da ikoga dozovem, bez ikakve nade da će me neko naći u ovo praznično jutro,dok mi se vreli bol razlivao grudima a utrnulost postajala potpuna.Zimsko jutro se prljavilo kroz prozor,magla je pokrila obližnje solitere i danas definitivno nije bio lep dan za umiranje.Samo je o tome još trebalo obavestiti Crnu Damu (doduše,znam je kao Bela Dama).

A onda mi je njen lik prošao ispred očiju.Onaj srneći pogled neće zračiti toplinom kada me nađu,šta da radim,nisam ni ja hteo da se sve ovo dogodi.Niko me još nije pitao hoću li i dalje da živim.

Čekaj,čekaj,stani! Pa to ja Nju nikada više neću da vidim??? Da joj nikada oči ne pogledam,dotaknem kosu ili prste desne šake…NIKADA?“Ćao,nema više…Show must go on“? ‘Ajde?

Mogućnost da ću umreti a da je neću videti toliko me je unervozila, takav bes u meni izazvala (a uz njega ide i onaj srpski…

View original post 80 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s