Dijagnoza kao presuda


Postoje ti trenuci kada, kao u nekom prosečnom američkom filmu, glavni junak zatvori vrata za sobom stupivši na osvetljeni hodnik bolnice, držeći u drugoj ruci sveže odštampan papir A4 formata…Pogled mu je nesređen, kretnja automatizovana, pogled prazan.

Opisivao mi je jednom prijatelj sledeću scenu:“ Kada sam video Ćaleta da ulazi u kuću na isti način, isto odeven kao juče, sve isto, a drži A4 papir, preseklo me…On se teško za ‘artiju hvatao. Napravio je prstima klešta, bacio artiju na sto,seo na stolicu i ćutke pripalio cigaretu. Sve je rečeno.“

Izađeš tako od lekara, sedneš na neku klupu (valjda su zbog toga najviše ispred bolnica i raznih Domova zdravlja one klupe)i nekako si potpuno usredsređen na onaj papir koji ćeš danas, ne svojom voljom, da pročitaš još najmanje pet puta isprobavajući poznavanje medicine rodbine ili prijatelja svestan da na kraju ostaješ sam sa ovom hartijom.

Noć je tvoja da se pomiriš sa hartijom, dan će ponovo da te zatekne nespremnog.Zato iskoristi noć, zaboravi na hartiju i idi dalje, ostavljajući za sobom spomen na hartiju koja nešto znači tek kada joj se prida pažnja.
Teraj dalje.
201605260108250519_Cure-for-your-doctors-writing-prescription-to-be-in-all_SECVPF  

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s