To mogu samo Majke


Osnovna škola “Vožd Karađorđe“, školska 1969/70…
Bordo knjižica u koju Otac lepi fotografiju i zove Majku da dođe i stavi potpis na liniju ispod koje piše “Potpis jednog roditelja“. Majka izviruje iz kuhinje i kroz pljuštanje vode čujemo:

– Potpiši ti, ne mogu sada, vidiš da perem sudove!
Otac koji je do malopre mahao knjižicom ne bi li ubrzao sušenje lepka, spušta bordo knjižicu:
– Onda kasnije…Niko to ne zaslužuje više od Majki.

ja

I spustio je glavu..Verovatno se setio svoje Majke kako sa četvoro dece, sluđena od skore pogibije muža i progona iz grada u kome joj je bilo sve, pokušava da sa decom preživi Drugi svetski rat, loše ljude i svetsko zlo. Setio se kako je Majka prodavala Očevu sablju, čizme i ordenje ljudima iz okolnih sela za kilo – dva brašna ne bi li se prehranili…

To mogu samo Majke, rekao mi je Otac četrdeset godina kasnije zamišljeno kada sam držao u rukama Vasilija. Gledajući najmlađeg unuka, osmehnuo se:
– I ova vekna će da bude Čovek..To, sinko, mogu samo Majke…

Slika0295

Bio si u pravu, Ćale.Samo Majke…

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s