Setna priča o Malenoj


Te neke daleke 2004.godine radio sam u niškom Studentskom kulturnom centru na mestu koje se prilično neodređeno zvalo “urednik koordinator“. Pored drugih zaduženja imao sam poseban zadatak da organizujem programe u klubu na Pravnom fakultetu koji je na korišćenje dobio SKC.

Po već ustaljenoj šemi (ponedeljak filmovi,utorak-sreda sport kafe, četvrtak izložba, petak- nedelja žive svirke) ponedeljkom su puštani filmovi koje su mi filmofili preporučili a za koje sam mogao da dobijem dozvolu za puštanje. Bila je zima i bilo je hladno kada mi je stigao DVD “Malena“za koji smo dobili prava za prikazivanje. Ponavljam, te večeri je bilo -16C u Nišu i nismo očekivali nikoga u klubu. Uverivši se da je sve kako treba iskoristio sam prevoz i otišao kući pre nego što je film pušten.

Sutradan na poslu sam doživeo ovacije. Zvali su studenti, raspitivali se hoćemo li ponovo da puštamo film od sinoć a pred kraj vremena mi je koleginica ozbiljno rekla ušavši u kancelariju:
– Ja ne znam šta si ti to sinoć puštao u klubu ali me sada zvala ćerka i zamolila da ti prenesem njenu molbu: pusti film još jednom.

Bio sam zatečen jer pojma nisam imao šta sam pustio a to nisam smeo ni da priznam! Sačekao sam da prođe naredni ponedeljak pa opet pustio “Malenu“na veliko Buklijino zadovoljstvo. Film je počinjao u 21 sat a par sati ranije me je pozvao Buklija…Glas mu je isijavao zadovoljstvo:

– Gospodine Ozimiću, klub je krcat. Dokupljujem piće a moram da ubacim još par stolova- ako ih negde nađem. Ovo je pun pogodak!

malena.v1

…Sa zakašnjenjem od desetak minuta ušao sam u zamračeni klub, uzeo koka-kolu i naslonio se na šank. Trudio sam se da vidim lica ljudi koji su želeli da vide ovaj film. Na prvu repliku sam skrenuo pogled ka platnu i tako, kao zamrznut, dočekao kraj fenomenalnog filma. Pobožna tišina je potrajala nekoliko sekundi pošto je film završen i svetla upaljena a onda se začuo aplauz…Jedna devojka je spontano zapljeskala svom poslednjem utisku, Buklija prihvatio i nedugo potom uhvatio sam sebe kako aplaudiram u ritmu MA – LE – NA, MA – LE – NA

Sve ostalo je istorija….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s