Kada su nas drugi ubijali


NEBOJSA OZIMIC

U tomovima srpske istorije ima na hiljade podataka (imena, cifara i opisa događaja)koji govore o našim ogromnim stradanjima kroz stoleća koja smo preživeli. Čuvali smo glavu kako smo znali i umeli i nekako nismo razdvajali tu glavu od zemlje na kojoj stojimo. Što reče jedan moj prijatelj koji se bavi uzgojem pčela“ kada je velika opasnost po košnicu, matica izađe i za sobom povede preostale pčele. Ako bi se država gledala kao košnica a ljudi u njoj kao pčele, jedini smo narod koji je napustio košnicu, matica se potrudila da očuva što veći broj pčela koje su se, preko Kajmakčalana, vratile u punom sjaju u svoju košnicu“.

Preživeli smo najveće neprijatelje, u očuvanju svoje košnice učinili ono što nijedan narod nije u ratovima u kojima smo učestvovali – od Kolubare do Košara i Paštrika – dok su nas neprijatelji nabijali na kolac, sekli glave i udove, vešali, žive spaljivali…

View original post 235 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s