Pas, lanac i poštar


NEBOJSA OZIMIC

Da je svako od nas kovač svoje sreće, video sam na primeru prijatelja koji je kupio kuću u reprezentativnom niškom naselju. Prvi put kada smo se videli nakon njegovog useljenja, počeo je sa oduševljenjem da mi priča svoje utiske. Ključan moment je razgovor od pre desetak godina od reči do reči:
– Oćeš da te povezem kući? Upadaj.
Otvorim vrata i vidim na suvezačevom sedištu kao podlaktica debeo lanac. Prijatelj reče:
– Spusti ga dole u noge, to je za psa.
– Nisam znao da imaš psa – kažem sedajući.
– I nemam.
– Nemaš?
– Nikad nisam imao.
– A lanac ti za psa?
– Da, i to za velikog.
– Ajmo iz početka.
– Ajmo.
– Lanac ti je za psa koga nemaš?
– Tako je.
– Objasni.
– Nema tu velike pameti. Klinci kad idu na obližnji bazen,vataju prečicu preko mog dvorišta. Ja sam odlučio da ih…

View original post 132 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s