Почиње филм “Мост“. Нема онога ко га није гледао бар 50 пута. Лутка гледа забринуто ТВ:
– Ратни филм?
– “Мост“, кажем ја гласом који,надам се, све објашњава.А завалио сам се.
– Значи, ратни филм – наставља Лутка.
– Аман…
– Добро, добро…хоће ли бити много пуцања? Чини ми се да је баш много…
– Лутко, ратни филм је..
– Због Васе те питам. Утишај кад почне пуцњава (!!!!)
…….
Погледам Васу, тера камион по поду и не хаје за рањеног Бамбина у бари. И док се Дворник ломи са динамитом у рукама улази Лутка:
– Да те питам нешто..
– Не сад.
– Нећу дуго. Јеси ли погледао онај чланак у “Вечерњим новостима“?
(Дворник баца динамит, експлозија урлик “Бамбинооооо“, оркестрација)
Дунем на нос и погледам Василија који тера камион не осврћући се на нас
……
Почиње шорка на мосту. Лутка се прва огласи:
– Јао, знам, сад ће овог да убију па ће инжењер да дигне у ваздух мост. Је ли тако?
Погледам је нимало пријатељски:
– Која је сврха да ти сада потврдим?
– Утишај мало ову пуцњаву (утишава тон до једва чујног) Нећу Василије да се навикава на пуцњаву
……
Отварам очи, са усана Бате Живојиновића читам “Био је то леп мост“. Помирен са данашњим хороскопом, кажем Лутки:
– Појачај да чујемо макар “Бела ћао“
Појачава се тон, иде шпица…
NEBOJSA OZIMIC 