Snovi i pitanja


Otkako je Emanuel Makron otišao iz Srbije obavljenog posla i aboliran za ono sranje koje je napravio u Parizu na obeležavanju godišnjice pobede u Prvom svetskom ratu, ne izbija mi iz glave nekoliko nedoumica koje su mi se uvukle i u snove. Tako sam preksinoć sanjao da se ja, kao predsednik novootcepljene republike, stojeći pored prozora pitam:

1. Ako bih otišao u Francusku i održao govor tokom koga stavim ruku na srce, kažem La France est dans mon coeur i potvrdim da će Srbija svim snagama podržati mirno rešenje problema između Francuske i novootcepljene Muslimanske pokrajine, inače dela Pariza,šta bih mogao da očekujem od Parižana i Francuza?

2. Ako bih tokom te posete govorio o hiljadugodišnjem prijateljstvu naše dve države, da li bih mogao da očekujem da me neki Francuz demantuje? Da me jasno i glasno pita Kada smo to mi bili prijatelji? Šta onda da mu kažem?

Probudila me je iz sna zvonjava obližnje crkve i zaustavila navalu pitanja…
prevod_francusko_srpski_i_srpsko_francus-1446835038-808-e

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s